Ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić izjavio je danas da su naseljavanje praznih seoskih kuća, obezbeđivanje minibuseva za prevoz ljudi sa sela i pokretanje manifestacije „Miholjski susreti sela“ tri najvažnija projekta Ministarstva, a njihova realizacija biće nastavljena i ove godine, kada se planira podela još 6.000 praznih kuća sa okućnicom.
Krkobabić je u izjavi za agenciju Tanjug naveo da je plan da se u narednih pet godina u prazne kuće po selima širom zemlje naseljava po 6.000 porodica, pa bi se u tom periodu popunilo 30.000 kuća, od ukupno 150.000 koliko se procenjuje da ima praznih kuća na selu.
Na taj način bi bio vraćen život selima u mnogim krajevima naše zemlje, ukazao je on i dodao da će za realizaciju tog plana biti potrebno mnogo novca, po 50 miliona evra godišnje, ali da postoji jaka volja i rešenost da se to ostvari.
Ministar je podsetio na to da je prošle godine za ovu namenu odvojeno prvo 500 miliona dinara, a rebalansom budžeta dodato još 180 miliona, dakle ukupno 680 miliona dinara, čime je omogućeno da više od 650 porodica ostane na selu ili da se iz gradova i prigradskih naselja vrate da žive na selu.
Reč je, kako je precizirao, o mladim ljudima, koji prosečno imaju po 30 godina, od kojih je 519 već živelo blizu kuća koje su dobili, a 132 porodice su napustile gradove i otišle u sela.
Ministar je preneo da se iz razgovora sa ljudima na selu lako uočilo da je velikom broju njih problem kako da se iz svog sela prevezu do drugog sela ili središta svoje opštine, gde idu kod lekara, obavljaju administrativne poslove, nabavljaju neophodne namirnice.
Prema njegovim rečima, iz tog razloga je i pokrenut projekat nabavke minibuseva za sela, a prva vozila seljaci mogu očekivati u prvim mesecima ove godine.
Takođe, ove godine će se nastaviti rad na obnovi zadruga, poručio je Krkobabić i napomenuo da je u prethodne četiri godine formirano skoro 1.000 novih zadruga, a u ovoj godini se planira takozvano vertikalno povezivanje i specijalizacija zadruga.
Cilj je, kako je objasnio, da dobijemo zadruge koje su sposobne da se bave naučno-istraživačkim poslom i istraživanjem tržišta.
Prema njegovim rečima, neophodnost zadružnog oblika organizovanja uslovljena je usitnjenošću poseda u Srbiji, koji u proseku iznosi približno šest hektara, te zato koncept zadrugarstva u našoj zemlji nema alternativu.
On je ocenio da je broj od 1.000 novootvorenih zadruga u protekle četiri godine prevazišao sva očekivanja i kao veoma pozitivno naveo to što se duh zadrugarstva ponovo vratio i što se vratilo poverenje u zadruge.
U svemu tome je od velikog značaj bila i podrška države, a ona novčana se u 2021. ogledala kroz pomoć za 58 zadruga, kojima je, zavisno od toga da li je reč o novim ili starim zadrugama, davano po 15, odnosno po sedam i po miliona dinara, podsetio je ministar.
Krkobabić je rekao da je interesantno to što smo prošle godine prvi put imali i turističke zadruge, zatim socijalne zadruge, kao i dve zadruge sa Kosova i Metohije.
Na veoma dobar prijem u selima, kako je ukazao, naišla je i inicijativa o organizovanju „Miholjskih susreta sela“, koja je zamišljena da okuplja ljude u selima Srbije.
Lane, kada je i pokrenuta, pokrila je približno 950 sela i okupila više od 100.000 učesnika, koji su se takmičili u raznim sportskim disciplinama, kulturnim sadržajima, kulinarstvu, naveo je ministar.
Država je finansijski pomogla da se ova manifestacija održi, ali sredstva koja su njeni učesnici potrošili daleko prevazilaze sumu koju je dala država, naglasio on i dodao da sve lokalne samouprave koje su bile uključene u organizaciju ovog skupa traže da on postane tradicionalan.
