Search
Search
Close this search box.

SRBIJA UVEZLA 25.000 TONA MESA I 200.000 PRASIĆA A IZVEZLA SVEGA 1.100 TONA MESA

Ukupan broj pregleda

Reklamni prostor

Srbija je prošle godine uvezla 25.000 tona svinjskog mesa. Uz to „pazarili“ smo iz inostranstva i 200.000 prasića. Deo je otišao u tov, a neke su uvezli i sami trgovinski lanci, da bi imali za klanje i prodaju svežeg mesa. Ove poražavajuće podatke za našu zemlju samo dopunjuje činjenica da smo u istom periodu izvezli svega 1.100 tona svinjskog mesa, u vrednosti od 2,5 miliona evra.

I dok je cena tovljenika u Srbiji takva da je sve više farmi koje stavljaju katanac na vrata, u prodavnicama svinjski file košta 980, pečenica 860, a čvarci „idu“ i do 2.500 dinara za kilogram!

Meso, illustracija, pixabay
Meso, illustracija, pixabay

– Meso smo izvezli u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju – rekao nam je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije. – Vrednost uvoza je bila oko 54 miliona evra. Svinjsko meso je stiglo iz Španije, Holandije, Belgije, Mađarske, Hrvatske i Nemačke. Prasiće od 25 do 30 kilograma uvezli smo iz Nemačke, Holandije i Belgije. Cena praseta je između 50 i 60 evra.

Svinjarske farme u Srbiji gase se iz dana u dan, a prema nekim nezvaničnim procenama, „nestalo“ ih je oko 30 odsto. Uglavnom manje.

– Naša proizvodnja svinja odvija se na nekih 200.000 farmi – objšnjava Budimović. – Verovatno su ljudi koji imaju gazdinstva prestali da gaje svinje. Ipak, imamo i primer sela u Južnom Banatu, gde su tokom novogodišnjih praznika prodali više prasića nego u Beogradu. Srbija generalno ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, pa mora i da uvozi. Tu je i globalni problem sa afričkom kugom svinja, koja pravi dodatnu muku stočarima. Nestao je i tradicionalni svinjokolj, koji je postojao osamdesetih i devedesetih godina.

Prema rečima Stepana Šarčevića, uzgajivača iz Starog Žednika, otkupna cena je pala za nekih 15 odsto i sada je oko 150 dinara po kilogramu. Do pre nekoliko nedelja bila je 180 dinara za kilogram žive vage.
– Cena hrane za stoku ne pada i samo raste – govori Šarčević, koji ima oko 1.000 svinja. – Kasne i podsticaji države za tovljenike i krmače. LJudi su u bankrotu pa zatvaraju firme. Situacija je loša. Kako je počela korona, sve je gore stanje u ovoj grani stočarstva. Prvo se zatvaraju najmanje farme, a posle će i veće. Ostaće dugovanja i ne piše se dobro. Tovljači su u najgorem položaju. Oni koji prave premikse i koncentrate imaju svoju cenu i tu nema pogađanja. Isto je i sa mesom.

Čvarci papreni

Za kilogram čvaraka treba izdvojiti i 2.500 dinara. Kako nam je rekao Budimović, Srbija uvozi i masno tkivo od koga se prave čvarci. Ne može da se koristi mast sa trbušnog dela, već je to leđna i butna slanina.

Pojedini proizvođači u Srbiji za kilogram naplaćuju od 1.000 pa i više dinara. Uz to, čvarci su postali poslednjih godina „ekskluzivna“ namirnica.

– Tovljenici u našoj zemlji imaju 60 odsto mesa i kada je masno neće niko da kupi – govori Budimović. – Ranije su se, međutim, drugačije gajile svinje. Sada je poenta da se za što kraće vreme postigne veća kilaža. I to utiče da meso nije kvalitetno. Tako je i kod piletine. Napustili smo jednu tradicionalno dobru proizvodnju.

Izvor / Novosti

Najnovije na portalu

Možda niste znali

Zašto ima mnogo komaraca u letnjim danima?

Junski radovi

Poljoprivredni poslovi u junu: Vreme za setvu, žetvu i brigu o usevima

Da li ste znali?

Nova istraživanja o sijamskim mačkama otkrivaju ključne savete za njihovo čuvanje

AgroSaveti-White

Junski radovi

Poljoprivredni poslovi u junu: Vreme za setvu, žetvu i brigu o usevima

AgroRecepti-White

Pojačaj zdravlje!

Otkrijte prednosti soka od crvene cvekle za vaše zdravlje