Search
Search
Close this search box.

Možda niste znali

Zbunjeni ste jer vam rastu pečurke u dvorištu, ovo su možda razlozi

Ukupan broj pregleda

Reklamni prostor

Pečurke koje spontano rastu u dvoristu mogu izazvati radoznalost i pitanja o njihovom poreklu i potencijalnoj opasnosti.

Evo nekoliko ključnih razloga zašto pecurke mogu rasti u vašem dvorištu i kako proceniti njihovu bezbednost:

1. Vlaga i tlo: Pecurke često proklijavaju zbog prisustva vlage u zemljištu. Kišne periode ili visok nivo podzemnih voda mogu stvoriti idealne uslove za njihov rast. Ova pojava nije nužno znak nečiste sredine, već prirodnog ciklusa zemljišta.

2. Razgradnja organskog materijala: Pecurke igraju ključnu ulogu u procesu razgradnje organskog materijala. Ako primetite pecurke u blizini drvenih ostataka, komposta ili trulih korena, to je često znak zdravog procesa razlaganja.

3. Različite vrste pečurki: Važno je shvatiti da postoje hiljade vrsta pecurki, od kojih su mnoge potpuno bezopasne. Međutim, postoji i određeni broj otrovnih pecurki koje mogu predstavljati rizik po zdravlje.

4. Bezbednost i identifikacija: Ako sumnjate u bezbednost pecurki u svom dvorištu, nemojte ih konzumirati. Identifikacija pecurki može biti izazovna i zahteva stručno znanje. Ako imate malu decu ili kućne ljubimce, preporučljivo je ukloniti pecurke kako bi se izbegli neželjeni incidenti.

5. Konsultujte stručnjaka: Ako imate sumnje o vrsti pečurki u svom dvorištu, najbolje je konsultovati lokalnog micologa ili stručnjaka za pecurke. Oni mogu pružiti relevantne informacije o bezbednosti i prepoznavanju pecurki u vašem okruženju.

Pečurke u dvorištu nisu nužno uzrok zabrinutosti, ali je važno biti obazriv i razumeti različite vrste.

Ako niste sigurni u identifikaciju pečurki, uvek je bolje biti oprezan i izbegavati konzumaciju.

Bezbednost je uvek prioritet, a razumevanje prirodnih procesa pomaže održavanju sigurnog i zdravog okruženja.

Pečurka, foto: Agro Savet
Pečurka, foto: Agro Savet

PEČURKA SA FOTOGRAFIJE: 

Velika gnojištarka (lat. Coprinus comatus) je jestiva gljiva koja je vrlo česta i masovna gljiva travnatih, osobito nagnojenih terena (ali nikad direktno na gnoju). Najčešća po gradovima na novijim nasadima, duž blatnjavih puteva, uokolo navezenog gnoja, u rasadnicima – ali i duž tekućica, u sjeni topola i vrba, redovito u travi. Uspjeva svugdje, osim u mediteranskom i submediteranskom području.

Kapa ili klobuk velike gnojištarke je veličine od 5-10-(18) centimetara. Široka je, dok je još nerastvorena elipsoidno izdužena u obliku velikog žira koji pupi. Kraj joj se zavrće nagore, tako da postaje manje-više zvonolika. Pokrivena je crijepoliko poređanim bijelim vunasto-vlaknastim, većinom ušiljenim ljuspama, koje se na tjemenu spajaju i srastaju u cjelovit komad kožice boje lješnika. I ljuspe niz stranu klobuka postaju od svojih vršaka smeđe. Osnova je kao snijeg bijele boje. Starenjem cijela kapa, počevši od kraja, postaje najprije ružičasta, zatim tamnoljubičasta (lila) i na kraju potamni do crnog, pretvarajući se u tekućinu nalik na tintu. OSTATAK TEKSTA

Najnovije na portalu

Odličan za dvorište

Otkrijte čaroliju Lagoto Romanjoli: Pas sa stogodišnjom tradicijom lovca i pratioca

Bogatstvo za zdravlje

Domaći čajevi

Dobro je znati

Pčele u februaru: Pripreme za prolećnu sezonu

AgroSaveti-White

Dobro je znati

Pčele u februaru: Pripreme za prolećnu sezonu

AgroRecepti-White

Pojačaj zdravlje!

Otkrijte prednosti soka od crvene cvekle za vaše zdravlje